Reumatoidni artritis – Simptomi, dijagnoza i savremeno lečenje

• admin's blog

Reumatoidni artritis (RA) je hronična upalna bolest koja ne samo da utiče na zglobove, već može ozbiljno da ugrozi kvalitet života ukoliko se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme. U lekarskoj ordinaciji Safe Medic često dobijamo pitanja o simptomima, ranim znacima i načinima lečenja ove podmukle bolesti. Ovaj tekst ima za cilj da na jednostavan i razumljiv način približi ovu bolest svima koji osećaju sumnje, bolove u zglobovima ili već imaju dijagnozu RA. Upoznajte se sa svim važnim informacijama o reumatoidnom artritisu – od uzroka, preko simptoma, pa sve do najmodernijih metoda lečenja koje praktikujemo u ordinaciji Safe Medic.

Šta je reumatoidni artritis (RA)?

Autoimuna bolest koja napada zglobove

Reumatoidni artritis je autoimuna bolest – to znači da imuni sistem, koji bi trebalo da nas štiti od infekcija, greškom napada sopstvena tkiva, u ovom slučaju sinoviju – tanku membranu koja oblaže zglobove. Upala sinovije dovodi do otoka, bola i na kraju do oštećenja hrskavice i kostiju. Ovaj proces može da se odvija postepeno i da traje godinama bez jasne dijagnoze, što dodatno komplikuje lečenje.

Zbog upale dolazi do pojave jutarnje ukočenosti, otoka u zglobovima šaka, laktova, kolena i stopala. Najčešće bolest počinje postepeno, ali može imati i iznenadan, agresivan početak. Bitno je napomenuti da reumatoidni artritis zahvata simetrične zglobove – ako se pojavi bol u desnom zglobu šake, vrlo verovatno će se uskoro javiti i u levom.

Razlike između RA i osteoartritisa

Iako oba oboljenja zahvataju zglobove, postoji jasna razlika između reumatoidnog artritisa i osteoartritisa. Osteoartritis je mehanička bolest, usled habanja zglobova i starenja, dok je RA rezultat imunološke reakcije. Kod osteoartritisa bol je obično povezana sa aktivnošću i smanjuje se u mirovanju, dok kod RA bol može biti prisutna i kada pacijent miruje, naročito ujutru. RA često zahvata manje zglobove, dok osteoartritis češće pogađa kolena, kukove i kičmu.

Ko su najčešće pogođeni pacijenti?

Pol, starosna dob i genetski faktori

Reumatoidni artritis može da se javi kod svakoga, ali statistike pokazuju da žene imaju tri puta veću šansu da obole u odnosu na muškarce. Najčešće se javlja između 30. i 50. godine, mada postoje i slučajevi dečijeg i juvenilnog artritisa.

Genetski faktori takođe igraju značajnu ulogu – ukoliko neko u porodici ima RA, šansa da se bolest razvije kod potomaka je povećana. Međutim, genetska predispozicija ne znači da će osoba sigurno oboleti, već da je više osetljiva na okidače koji mogu izazvati bolest.

Faktori rizika koje treba znati

Pored genetike i pola, postoje i drugi faktori rizika:

• Pušenje: Jedan od najjačih poznatih spoljašnjih faktora rizika.

• Infekcije: Neke bakterije i virusi mogu da izazovu imunološki odgovor koji vodi ka razvoju RA.

• Hormonalni disbalans: Estrogen ima zaštitnu ulogu, pa pad hormona u menopauzi može povećati rizik.

• Goaznost: Višak telesne težine dodatno opterećuje zglobove i doprinosi inflamaciji.

• Stres i emocionalni faktori: Dugotrajna izloženost stresu može uticati na funkciju imunog sistema.

U Safe Medic ordinaciji svakom pacijentu pristupamo individualno, jer svaka priča je različita – što ranije otkrijemo rizične faktore, to je veća šansa za uspešno lečenje.

Koji su simptomi reumatoidnog artritisa?

Rani simptomi koje ne treba ignorisati

Jedan od najčešćih problema kod RA jeste što simptomi u početku mogu biti blagi i lako se zamene za umor ili posledicu fizičkog napora. Međutim, postoje određeni znaci koje nikako ne bi trebalo ignorisati:

• Jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 minuta

• Otok u zglobovima ruku i nogu

• Umor, blago povišena temperatura

• Gubitak apetita i telesne mase

• Simetrična bol u zglobovima

Ovi simptomi mogu delovati nespecifično, ali njihovo prisustvo, posebno ukoliko traju duže od šest nedelja, razlog su za hitnu posetu reumatologu. U Safe Medic ordinaciji koristimo najsavremenije dijagnostičke alate kako bismo detektovali bolest u najranijoj fazi, kada je moguće sprečiti ozbiljna oštećenja.

Napredovanje bolesti i kako izgleda u kasnijim fazama

Ukoliko se RA ne leči na vreme, može doći do značajnog oštećenja zglobova – deformiteta prstiju, smanjenja pokretljivosti i hroničnog bola. Bolest takođe može uticati i na druge organe: pluća, srce, oči, pa čak i krvne sudove. Zato je važno na vreme reagovati i započeti lečenje.

Kako se postavlja dijagnoza RA?

Klinički pregled i laboratorijski testovi

Postavljanje dijagnoze reumatoidnog artritisa nije jednostavno i zahteva kombinaciju više pristupa. Na prvom mestu je detaljan razgovor sa pacijentom i klinički pregled, gde lekar procenjuje bolne tačke, otok, pokretljivost zglobova i prisustvo ukočenosti.

Nakon toga se sprovode laboratorijski testovi koji uključuju:

• Reuma faktor (RF)

• Anti-CCP antitela

• CRP (C-reaktivni protein)

• SE (sedimentacija eritrocita)

Ovi parametri ukazuju na postojanje upale i autoimunog procesa. Ipak, odsustvo ovih markera ne isključuje RA, pa se dijagnoza postavlja uz pomoć dodatnih metoda.

Uloga rendgena i ultrazvuka u otkrivanju promena na zglobovima

Radiološke metode poput rendgena, ultrazvuka i magnetne rezonance pomažu da se vidi da li su zglobovi već zahvaćeni promenama. Ultrazvuk je naročito koristan jer otkriva upalu i pre nego što ona postane vidljiva na klasičnom rendgenu. U ordinaciji Safe Medic koristimo napredne ultrazvučne aparate koji omogućavaju preciznu dijagnozu sa minimalnom nelagodnošću za pacijenta.